Buka tokom trudnoće

Veliko opterećenje bukom nije dobro ni za koga. Ali trudnice i bebe reaguju posebno osetljivo na buku. Saznali smo koji rizici proizlaze iz trajnog opterećenja bukom i jesu li oni štetni za majke i decu.

O buci je reč od trenutka kada se zvuk opaža kao ometajući. Takav slučaj nastupa individualno i zavisi o vrsti zvuka. Prag bola iznosi otprilike 130 decibela (dB), ali već se vrednosti od 110 dB zvukovi opažaju kao neugodni. To otprilike odgovara pragu buke u diskotekama ili zvuku pneumatskog čekića. Pri poletanju aviona ili na nekim koncertima dostižu se vrednosti od čak 120 dB. U principu se putem nivoa zvučnog pritiska (koji se navodi u decibelima) može meriti od kada su zvukovi štetni po ljudski sluh.

Bolest usled previše buke

Buka može izazvati i bolesti. U slučaju trajnog opterećenja, vrednost buke od 85 dB smatra se zdravstvenim rizikom (nivo od 80 do 100 dB stvaraju kamioni u prolasku, motorne testere ili brusilice). Prvenstveno se time oštećuju uši, ali potrebno je računati i na druge tegobe, na primer, visoki krvni pritisak i poremećajima koncentracije i sna, koje slabe naš imunološki sistem.

Majke moraju biti zaštićene od buke

Zato ne čudi činjenica da trudnice i bebe još osetljivije reaguju na buku. Zakonodavstvom koje se odnosi na zaštitu majčinstva je propisano da poslodavci među „opasnostima za sigurnost i zdravlje trudnica i dojilja, i njihovih uticaja na trudnoću ili dojenje” u obzir moraju uzeti i trajnu buku tokom rada. Prema zakonodavstvu o zaštiti na radu, buka veća od 80 dB smatra se štetnom za sluh. U slučaju vrednosti buke više od ove, poslodavci moraju staviti na raspolaganje zaštitu za sluh, a zaposleni je moraju koristiti pri nivoima buke višim od 85 dB.

Švedsko istraživanje: buka na radu ugrožava sluh deteta

Prema istraživanju instituta Karolinska Institutet iz Stockholma postoji povezanost između radno uslovljene buke tokom trudnoće i snage sluha vlastitog deteta. Rezultati istraživanja pokazuju da je rizik slabljenja sluha kod dece čije su majke tokom trudnoće bile izložene većem opterećenju bukom tokom rada bio 80 % veći kada ih se uporedi sa onom decom koja su devet meseci trudnoće provela u mirnom okruženju.

Slušalice na trbuhu – dobra ideja?

Takođe, dokazano je da trajan uticaj zvukova tokom dužeg razdoblja može biti štetan za sluh fetusa. Među njima se ubraja i glasna muzika koja dopire do deteta putem trbušnog zida (prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, glasnoća reprodukovane muzike po pravilu se postavlja na vrednost između 75 dB i 105 dB). Fetusi zaista počinju opažati zvukove već tokom četvrtog meseca trudnoće.

„Ali teško je davati precizne navode o uticaju buke”, rekla je Veronika Schöpf, neuronaučnik sa univerziteta Karl-Franzens-Universität u Grazu. Prema njenim navodima, širenje zvučnih talasa plodovom vodom nalik je onome ispod vodene površine. Zavisno o sedmici trudnoće, ušni kanali fetusa imaće različite reakcije. Nije potrebno strahovati od toga da će muzika umerene glasnoće u okolini majke probuditi dete: Prema rečima Veronike Schöpf, u majčinoj utrobi je glasnoća prevelika, a da bi se dete probudilo. Naime: organi majke stvaraju veliku buku u neposrednom okruženju bebe.

Klasična muzika za fetus

Šta kada bi se nerođenom detetu – u svrhu prenatalnog podsticaja – puštala Mozartova muzika? Istraživanje koje su sproveli naučnici sa Univerziteta u Washingtonu pokazalo je da slušanje klasične muzike potstiče razvoj jezičnih sposobnosti kod male dece. Dakle, da li bi se onda već i fetusu koji se nalazi u majčinoj utrobi trebala puštati klasična muzika ? Može li dete u ovom stadijumu već steći važna znanja koja bi kasnije samo mukotrpno morala nadoknađivati? „Ne, inteligencija deteta vrlo verovatno se ne može podsticati ciljanim zvučnim nadražajima još tokom trudnoće”, mišljenja je neuronaučnice Schöpf. Istraživanje Univerziteta u Beču, koje je predvodio Jakob Pietschnig, istraživač ljudske inteligencije, demantuje povezanost između inteligencije i slušanja klasične muzike.

Ima li puštanje muzike tokom trudnoće u glavnom pozitivan efekat?

Naravno, nipošto nije zabranjeno tokom trudnoće slušati muziku koju buduća mama voli i koja je opušta. „Odluka o tome je li Mozart bolji od Rammsteina svakako je u oku posmatrača”, rekla je stručnjakinja. Obzirom na zaštitu zdravlja deteta, ta se muzika ne bi smela slušati u diskoteci ni na koncertima, ali ni putem slušalica koje se polažu na trbušni zid. Ako se majka oseća dobro dok sluša muziku umerene glasnoće, doći će do lučenja važnih hormona sreće. Ti hormoni sreće dolaze i do fetusa, usled čega će se i beba u stomaku osećati bolje.