Što je zapravo surfersko uho?

Surfersko uho odnosno egzostoza ušnog kanala prvenstveno nastupa kada naše uši često dospevaju u dodir sa vetrom i hladnom vodom. Zato je naziv „surfersko uho” itekako prikladan. Ustvari u pogledu surferskog uha reč je o koštanim izraslinama koje se stvaraju u uhu. Kako bi se sprečila pojava surferskog uha, na svu sreću, potrebna je samo prikladna zaštita kako bi se uši održale čistima i suvim.

Koji su uzroci surferskog uha?

Ukratko rečeno, kod egzostoze ušnog kanala reč je o lokalnim koštanim izraslinama u ušnom kanalu. U slučaju učestalog dodira sa vetrom i vodom, kao što je slučaj tokom surfovanja, dolazi do nadražaja koštanog omotača. Pretpostavlja se da je to razlog nastanka koštanih izraslina. Unutrašnje uho razvija sitne koštane strukture nalik kvrgicama kako bi se zaštitilo od spoljnih uticaja. Na kraju, tanka kožica u unutrašnjem uhu nije sposobna pružiti dovoljnu zaštitu. Sama koštana izraslina nije zloćudna, ali suženje ušnog kanala koje sa njom nastaje može prerasti u problem. Naime, ono vodi do pojave barijera u uhu. Kožne ljuspice, voda ni ušni vosak tada više ne mogu izlaziti iz uha, što predstavlja idealne uslove za razvoj i širenje bakterija.

Temperatura vode od ključne je važnosti

Naravno, sve vrste vodenih sportova u principu kriju rizik nastanka plivačkog uha ili surferskog uha. Barem ako se tokom njih ne upotrebljava prikladna zaštita. Posebno osobe koje često surfuju su podložne nastanku egzostoze ušnog kanala. Razlog za to je, između ostalog, temperatura vode. Ako je ona niža od 19 °C, rizik se utrostručuje. Kombinacija vode u uhu i jakog vetra kojem smo izloženi tokom surfovanja takođe je veoma važna. Budući da je jedna strana obično posebno jako izložena vetru, izrasline nisu jednako prisutne u oba uha. Osim toga, u okviru surferskog sporta postoji takozvani „line up”. Dakle, dok se čeka savršen talas koji bi se mogao zaskočiti surferskom daskom, jedna je strana okrenuta tomu talasu i zato je to uho pogođenije.

Kada dolazi do pojave surferskog uha?

Svako ko se povremeno bavi vodenim sportovima ne mora brinuti o nastanku surferskog uha. Rezultati istraživanja pokazuju da je potrebno oko deset godina odnosno 3000 sati surfovanja za razvoj egzostoza ušnog kanala. To stanje češće pogađa profesionalne sportiste i starije osobe. Kao prosek uzima se raspon od sredine tridesetih i kraja četrdesetih godina života. Ali ipak ne bismo smeli postupati nesmotreno. Među osobama koje se bave vodenim sportovima rasprostranjenije je plivačko uho (koje se naziva i „otitis externa”). Ono u pojedinim slučajevima vodi do upale spoljnog ušnog kanala, koja takođe može nastati zbog prisutnosti vode u uhu. Nečista voda ovde može dovesti do zaraze, koja može zahvatiti i bubnu opnu. I u okviru plivačkog uha dolazi do nadraživanja uha, a simptomi uveliko nalikuju onima kod upale srednjeg uha. Ali postoje određene razlike u poređenju sa surferskim uhom.

Koji se simptomi pojavljuju?

Kako egzostoza ušnog kanala tako i „otitis externa” imaju slične simptome. Surfersko uho pritom ima teže simptome i često se mora operativno lečiti. Ono započinje nastankom zvukova kapanja, grgljanja ili zvonjave u uhu. Pogođena osoba ima utisak da joj je uho začepljeno ili potpuno prekriveno. Usled nastanka koštanih izraslina voda više ne može samostalno oticati, što može dovesti do infekcija. Hronične upale ili tinitus takođe se mogu ubrajati u simptome. Surfersko uho u određenim okolnostima može dovesti i do gubitka sluha ili gluvoće jer se njime blokira ušni kanal, a zvukovi više ne mogu neometano prolaziti njime.

Kako se leči surfersko uho

Prvi korak je pregled kod otorinolaringologa. Prvo je potrebno utvrditi da li je zaista reč o egozostozama ušnog kanala. Ako je ušni kanal blokiran koštanim izraslinama i ušnim voskom, surfersko uho mora se otkloniti operativnim zahvatom radi sprečavanja nastanka slabljenja sluha i upala. Nakon dijagnoze i prvog pregleda dobija se uput za intervenciju. Koštane strukture uklanjaju se pomoću burgije pod opštom anestezijom. To u određenim okolnostima može dovesti do pojave tinitusa jer se zvuk burgije prenosi u unutrašnje uho. Takođe, može doći do nastanka ožiljaka u ušnom kanalu. Uz to može doći i do ponovne pojave samih egzostoza. Zbog toga je preventivna nega od ključne važnosti.

Kako se može sprečiti nastanak surferskog uha?

Premda ova pojava zvuči dramatično, može se sprečiti prikladnim merama. Dakle, ne postoji nikakav razlog za izbegavanje bavljenja omiljenim vodenim sportovima. Važan aspekt prevencije jeste nivo osveštenosti o surferskom uhu. Surferi se bez ikakvih opasnosti mogu baviti svojim hobijem uz upotrebu neoprenskih navlaka za glavu i prikladne zaštite za uši. Tim zaštitnim elementima se sprečava ulazak vode u uši, a pri tome se uz to preporučuje prilagođena zaštita za sluh koja je posebno prikladna za vodene sportove. Zbog toga i postoje otoplastike od najrazličitijih materijala prikladne u tu svrhu. Ako uprkos tome dođe do ulaska vode u uho, važno ih je temeljito osušiti. Štapići za uši pritom ne predstavljaju prikladnu metodu jer mogu dovesti do povreda. Umesto toga preporučujemo upotrebu peškira i pažljivo istresanje uha. Ako sve ovo nije dovoljno, svakako se obratite otorinolaringologu.