Šta je tačno – pucanje bubne opne
Naš sluh je složeniji nego što mislimo. To je i razlog zašto se povremeno moramo pozabaviti najrazličitijim tegobama u području naših ušiju. Zbog toga vas želimo informisati o tome kako bismo se zajednički mogli posvetiti zdravlju vašeg sluha. Jedna od tih tegoba je takozvano pucanje bubne opne. Pod tim pojmom se podrazumeva nakupljanje tečnosti u srednjem uhu.
Pucanje bubne opne i uzroci
Glavni okidač je prehlada odnosno grip, koja nastupa u kombinaciji sa otokom i upalama sluzokože. U slučaju te kombinacije dolazi do smetnje provodnosti cevčice. Time dolazi do prekida veze između srednjeg uha i područja nazofarinksa. U srednjem uhu se zatim stvara tečnost koja nema pravilno odilaženje. Tako se ograničava kretanje takozvanih slušnih koščica. Ako čekić, nakovanj i uzengija ne mogu prenositi zvučne talase prema unutrašnjem uhu, dolazi do gubitka sluha.
Budući da pucanje bubne opne često nastupa na jednoj strani, u pogođenom uhu javljaju se jaki bolovi i dolazi do već spomenutog slabljenja sluha. U dalje simptome ubrajaju se temperatura i grip, koje su uzrokovane zarazom odnosno prehladom. Dakle, oni ne predstavljaju glavne simptome, ali mogu predstavljati naznake za to jer su u okviru bolova u uhu pa je reč o pucanju bubne opne ili drugoj bolesti. Ovim stanjem su najčešće pogođena deca sa uvećanim krajnicima u životnom dobu između 3. i 7. godine života. U starijem dobu pucanje bubne opne je znatno ređe.
Prvi korak je uvek otići na stručan pregled kako bi se mogla postaviti profesionalna dijagnoza. Pucanje bubne opne može se prepoznati po nastalom podpritisku u unutrašnjem uhu. On se manifestuje zakrivljenjem bubne opne prema unutra. To uvlačenje se može videti otoskopom. Tečnost zlatno-žute boje takođe je naznaka pucanja bubne opne. Putem zvučnog audiograma proverava se povezani uticaj pucanja bubne opne na sluh. Kod vrlo male dece takođe se može izmeriti kako sitne ušne dlačice u unutrašnjem uhu reaguju na zvučne talase. To merenje je potpuno bezbolno i neinvazivno. Za razliku od uobičajene metode provere, u okviru ovog merenja ne iščekuje se nikakva reakcija deteta.
Prvenstveno se kod dece u životnom dobu između 3. i 7. godine pucanje bubne opne mora lečiti pod nadzorom doktora. U tom se dobu deca nalaze u važnoj fazi jezičnog razvoja, koja bi, morala biti neometana. Budući da se pucanje bubne opne najčešće povlači sam od sebe, uglavnom se čeka određeno vreme pre sprovođenja zahvata. Međutim, ako su tegobe i dalje prisutne nakon nekoliko sedmica od prvog nastupanja, eventualno se sprovodi takozvani rez bubne opne. Pri tome se, kao što se već može naslutiti po nazivu, primjenjuje sitan rez na bubnoj opni kako bi tečnost mogla oteći. Slabljenje sluha pri tome se smesta popravlja jer slušne koščice ponovno mogu neometano prosleđivati zvučne talase.
Ugradnja ventilacijske cevčice u bubnu opnu
Ako pucanje bubne opne nastupa učestalo, može se primeniti metoda ugradnje ventilacijske cevčice u bubnu opnu. Pritom se u bubnu opnu umeće sitna cevčica. Tom cevčicom se održava i trajno omogućava prohodnost srednjeg uha. Dakle, time se sprečava nakupljanje tečnosti. U istom zahvatu često se uklanjaju i krajnici, čime se dodatno poboljšava učinak prohodnost cevčice. Ugradnja ventilacijske cevčice u bubnu opnu, između ostalog, poboljšava razumevanje govora u slučaju pucanja bubne opne i može sprečiti pojavu tegoba pri jezičnom razvoju. Njena ugradnja je operativna intervencija koja se sprovodi pod opštom anestezijom. Cevčica će zatim, u periodu od 6 do 18 meseci, ispasti sama od sebe, a bubna opna će se zatvoriti. Zbog toga nije potreban dalja operativna intervencija.
A kako stvari stoje sa jačinom sluha?
Trenutak u mirom okruženju i nošenje slušalica: to je jedino što je potrebno za prvu procenu jačine sluha. U tu svrhu je moguće sprovesti proveru sluha u Neuroth slušnom centru.