Senzorineuralni gubitak sluha: što je to?

Fenomen senzorineuralnog gubitka sluha rasprostranjeniji je nego što se misli. Životna dob koja je najčešće pogođena njime su osobe sa 50 i više godina. Pretpostavlja se da otprilike 5 – 30 osoba, na 100 000 odraslih osoba svake godine doživi senzorineuralni gubitak sluha. Objasni ćemo šta je razlog tome, koji se uzroci kriju iza njega i kada je potrebno lečenje kako bismo zaštitili snagu svoga sluha.

Senzorineuralni gubitak sluha? Šta je to uopšte?

Senzorineuralni gubitak sluha po pravilu se može prepoznati po bezbolnom slabljenju sluha na jednom uhu. Stepen oštećenja sluha u okviru njega prilično je varijabilan. Pritom se takođe može razlikovati da li je po sredi gubitak mogućnosti percepcije visokih, niskih ili srednjih frekvencija zvuka. Ne opaža se uvek odmah, dok u određenim slučajevima nastupa potpuna gluvoća. Međutim, u velikom broju slučajeva ,slabljenje sluha po pravilu nastaje samo od sebe. To se posebno odnosi na slučaj kada su simptomi vrlo ograničeni. Uprkos tome, morali biste zakazati pregled kod otorinolaringologa.

Koji su simptomi senzorineuralnog gubitka sluha?

Uz već spomenuti gubitak sluha, posebno se mogu uočiti sledeći simptomi:

• osećaj prisutnosti vate u ušima

• osećaj prisutnosti krznatog predmeta u ušnoj školjci

• zvukovi u uhu (npr. tinitus)

• vrtoglavica

• gubitak sluha samo pri visokim, niskim ili dubokim zvučnim frekvencijama

• izobličena percepcija sluha, koja se razlikuje od uobičajnog gubitka sluha.

Međutim, ona se može potvrditi samo proverom sluha. Dakle, ako želite proveriti o čemu je reč u slučaju pojave sumnje, jačinu sluha možete proveriti internetskom proverom sluha ili putem naše aplikacije za proveru sluha. U okviru stručne provere kod otorinolaringologa se može konačno potvrditi različita percepcija tri područja zvučnih frekvencija.

Koji su uzroci senzorineuralnog gubitka sluha?

Prema dosadašnjim saznanjima, konkretni uzroci i dalje nisu poznati.

Međutim pretpostavlja se da je reč o sledećim uzrocima:

• cirkulacijska smetnja unutrašnjeg uha

• virusi u unutrašnjem uhu

• autoimune bolesti

• stres

• povišeni nivo holesterola

• visok krvni pritisak

• teška zavisnost o pušenju

• problemi sa kičmom u vratnom području

• moždani udar

• dijabetes

• bolesti srca.

Je li senzorineuralni gubitak sluha jednak potpunom gubitku sluha?

Premda se o fenomenu senzorineuralnog gubitka sluha ne zna još puno, u pogledu ovog pitanja može se dati nedvosmislen odgovor: Ne. Postoje različiti okidači za akutni gubitak sluha, a koji, između ostalog, mogu biti i trivijalni. Na primer, kada voda ili strana tela u ušnom kanalu dovedu do gubitka sluha. Takođe, povrede bubne opne u uhu mogu dovesti do slabljenja sposobnosti sluha. Ako ne dođe do izjednačavanja pritiska između unutrašnjeg uha i okoline, na primer, tokom ronjenja ili leta avionom, i to bi se moglo pokazati mogućim gubitkom sluha.

Senzorineuralni gubitak sluha – šta učiniti?

Jedan je aspekt potrebno unapred razjasniti: senzorineuralni gubitak sluha ne smatra se hitnim medicinskim slučajem. Ako su simptomi tek blago izraženi, važno je da budete smireni i opustite se. Kao što je poznato, visoki nivoi stresa ubrajaju se među glavne okidače senzorineuralnog gubitka sluha. Međutim, ako je gubitak sluha snažno izražen i nastupa u kombinaciji sa vrtoglavicom, potrebno je postupati opreznije. U svakom je slučaju korisno je odmah potražiti pomoć otorinolaringologa. To vredi i za slučaj kada osećate samo prisutnost „vate” u ušima. Što se ranije započne sa lečenjem, to će biti povoljnije za izlečenje. Uz proveru sluha i dobru rutinu za održavanje zdravlja sluha u većini slučajeva ćete biti najbolje pripremljeni.