Može li ishrana poboljšati naš sluh?

Način na koji se hranimo utiče na najrazličitije aspekte našeg života. Bez obzira na to da li je reč o našem fizičkom ili mentalnom stanju: uravnotežen način života pruža brojne prednosti. On se čak može odraziti i na snagu našeg sluha.

Koje namirnice mogu poboljšati naš sluh?

Dobra hrana pruža brojne prednosti. Po pravilu se takozvana uravnotežena ishrana sastoji od voća i povrća, orašastih plodova, ribe i nemasnog mesa. Za razliku od toga, potrebno je ređe uživati u šećeru, masnoći i soli. Ako se pridržavamo ovih smernica, moći ćemo čak i smanjiti rizik od gubitka sluha. Biljne namirnice i proizvodi od celog zrna takođe mogu dobro da podrže naše uši. Sada se postavlja pitanje: koje su hranljive materije i minerali posebno važni?

Minerali za bolji sluh

Naše telo troši različite minerale kako bi nas moglo optimalno podržavati. Ti minerali takođe doprinose poboljšanju našeg sluha. Među njima su, između ostalog, kalijum, cink, folna kiselina i magnezijum. Kalijum, na primer, reguliše tečnost u tkivima i krvi, što može posebno pomoći u sprečavanju gubitka sluha uzrokovanog starenjem. Namirnice sa velikim sadržajem kalijuma su, između ostalog, krompir, spanać, paradajz, grožđe, breskve, banane, dinje, narandže, jogurt i mleko sa niskim sadržajem masti.

Namirnice koje sadrže gvožđe mogu pomoći očuvanju sluha

Nedostatak minerala može se primetiti na različite načine. Na primer, manjak gvožđa često je odgovoran za osećaj iscrpljenosti i umora. Postoji i pretpostavka da je ovo stanje povezano sa sluhom. U borbi protiv toga posebno su korisne namirnice koje sadrže gvožđe, na primer, semenke lana, riba, pšenica. Razlog za to su prisutne omega-3 masne kiseline.

Folna kiselina i magnezijum kao prevencija gubitka sluha?

Gubitak sluha koji je uslovljen starijim životnim dobom u velikoj meri je povezan sa obnavljanjem slušnih dlačica. Folna kiselina podržava izgradnju novih, zdravih stanica jer poboljšava protok krvi. Zbog toga je ovaj mineral idealno prikladan kao prevencija slabljenja sluha. Sledeće namirnice sadrže folnu kiselinu: spanać, brokoli, grašak, špargla, sočivo i iznutrice. Za razliku od toga, magnezijum pozitivno utiče na krvni pritisak, kosti i srčani ritam i štiti od gubitka sluha koji je uslovljen zvukovima. Magnezijum se pretežno nalazi u voću i povrću, na primer, avokadu, artičokama i bananama, kao i orašastim plodovima, tofuu, semenkama, proizvodima od celog zrna i tamnoj čokoladi.

Kojim vitaminima možemo podržati svoj sluh?

Kako bismo zaštitili ušne dlačice u unutrašnjem uhu, potrebni su nam određeni vitamini. U njih se ubrajaju vitamini A, C i E i beta karoten, koji su prvenstveno nalaze u životinjskim proizvodima, poput jetre ili jaja, ali i u spanaću, brokoliju, matovilcu i šargarepi. Korišćenjem ovih namirnica možemo efikasno podržati bolji kvalitet sluha.

Čega bismo morali da se odreknemo?

Šećer bi trebalo konzumirati samo u umerenim količinama, a to je već odavno poznato. Ali koji je razlog za to? Velika količina insulina može dovesti do dijabetesa, što zauzvrat povećava rizik slabljenja sluha. Takođe, trebali bi da izbegavamo konzumaciju prevelike količine kofeina i alkohola jer oni dovode do sužavanja krvnih sudova u unutrašnjem uhu. To može, između ostalog, dovesti do manjka hranljivih stvari i zujanja u ušima. U najgorem slučaju to bi moglo izazvati i senzorineuralni gubitak sluha.

Šta još možemo uzeti u obzir za zdravlje ušiju?

Kapsaicin koji se nalazi u čiliju takođe jača sitne ušne dlačice u uhu i tako ih štiti od oštećenja. Oni koji su skloni eksperimentisanju mogu isprobati ekstrakte iz kore bora i listova ginka, za koje se veruje da imaju pozitivan uticaj na sluh. Postoji još čitav niz saveta u vezi sa zdravljem kojima možemo podržati svoje uši.